DiWagner
SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
CRNO TRŽIŠTE
 
Čak 80% rakije u Srbiji proda se na crnom tržištu
Autor/izvor: SEEbiz / Radio Slobodna Evropa
Datum objave: 22.01.2019. - 19:28:46
BEOGRAD - Čak 80 odsto prometa alkoholnih pića u Srbiji je nelegalno, saopštio je Miloš Ilić, predsednik Grupacije uvoznika i distributera alkoholnih pića u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Ovaj podatak, kako je objašnjeno, odnosi se na trgovinu alkoholom u „sivoj“ zoni, prodaju preko oglasa i interneta, u neregistrovanim ugostiteljskim objektima, prodavnicama i na pijacama.

„Evo, ukucajte ’prodajem rakiju’ i videćete da je internet prepun takvih oglasa. To prilično ugrožava tržište. Prodaje se roba koja nema poreklo, nije prošla analizu bezbednosti hrane, i remeti i ovako tešku situaciju kada je proizvodnja u pitanju“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivan Urošević, predsednik Grupacije proizvođača alkoholnih pića Privredne komore Srbije.

„Prodajem rakiju šljivu – 20 gradi – 300 dinara“, „Dunja i kajsija – cena 2 evra“, „Prepečenica od madžarke – stara 5 godina – kristalno žuta – imam uverenje“, „Orahovac – staklena boca – vlastita proizvodnja“, samo su neki od oglasa na globalnoj mreži. U Beogradu su okačeni i na autobuskim stajalištima, na ogradama i ulazima stambenih zgrada, a prosečna cena litra šljivovice je od 500 do 600 dinara (4 do 5 evra).

Pozvali smo telefonski broj sa jednog od tih oglasa:

„Dobar dan, interesuje me koliko košta rakija?“

„Litar šljive je 550 dinara, toliko je i jabuka. Domaća je. Nema šećera, znači 100 posto voće. Možete popiti koliko hoćete, glava ne boli. Ako vas zaboli glava, ja vam vratim pare.“

Ljubazni prodavac objasnio nam je da je piće iz domaće radinosti u Šumadiji i da je interesovanje kupaca najveće u dane praznika.

„To kod mene u selu pečemo, a ja ovde prodajem. Odnesem ljudima na adresu. Nikada me niko nije kontrolisao. Ne znam šta ima tu da se kontroliše. Može da je nosi na institut da proveri da li je prirodna. Ne plašim se, zato što je prava. Pečemo je na kazanu na drva, znači tu nema nikakve hemije. O porezu nikada nisam razmišljao. Nije to neka velika količina, to je možda 300 ili 400 litara. I nisam jedini. Ima još takvih oglasa za rakiju.“

U udruženjima registrovanih proizvođača i uvoznika tvrde da su zbog „crnog“ tržišta na šteti nekoliko desetina miliona evra godišnje, neke procene idu čak do 100 miliona, a kao veliki problem navode da se neevidentirana alkoholna pića prodaju na raznim neprijavljenim manifestacijama, u salama za svadbe i „divljim“ objektima koji rade samo vikendom.

„Sve je vezano za akcizu, koja nije oporezovana. A verovatno su i mnogo veći gubici ako bismo gledali koliko novozaposlenih može da bude prijavljeno, koliki je PDV, koliki su prihodi od transporata i uopšte svih tih stvari koje vuku jedna drugu,“ navodi proizvođač Ivan Urošević.

U ovoj priči, tvrde legalni trgovci i ugostitelji, ogroman problem je i švercovani alkohol iz inostranstva koji se prodaje u Srbiji. Kako navode, hektolitri toga završe i u registrovanim objektima koji ih „provlače“ uz prijavljeno piće.

Ekonomista Milan Kovačević smatra da je potrebno sistemsko rešenje.

„Predviđeno je da se kod proizvođača odmah registruje kolika je proizvodnja i da se stave markice uz istovremeno plaćanje akcize. Na uvoznoj strani isto tako. Što znači da je, ako postoji veliko crno tržište, u značajnoj meri uzrok tome loše postupanje poreskih organa.“

Legalni proizvođači i uvoznici alkoholnih pića zatražili su od države jasan plan za suzbijanje nelegalnog prometa i striktno definisanje nadležnosti i zadataka inspekcija.

„Sve se svodi na to da oni izlaze po prijavi. Ako bi ja trebalo, ili bilo ko od nas, da budem inspektor i da se bavim njihovim poslom onda hajde da budemo plaćeni za to“, kaže proizvođač Ivan Urošević.

Deo građana Srbije, u kojoj je oko polovine stanovništva za članstvo u Evropskoj uniji, kao jedan od razloga za skeptičan stav o učešću u zajednici evropskih država navodi strah da će im biti zabranjena tradicija pečenja domaće rakije.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da bi tada Srbija morala da poštuje pravila, da bi trebalo da se registruju svi proizvođači alkohola, što vidi tek kao daleku budućnost.

„Pa Srbija neće biti skoro u Evropskoj uniji. Tako da verovatno ima i logike u tome da mnoge stvari ljudi neće da požure, jer razmišljaju zašto bi to radili ako ne moramo u Evropsku uniju“, konstatuje Kovačević.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije do zaključenja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa ovom temom.