SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
IDEOLOGIJE
 
Dubravka Stojanović: Vučiću i Nikoliću su bliski četnici
Autor/izvor: SEEbiz / Danas.rs
Datum objave: 19.10.2014. - 14:29:02
BEOGRAD - Reafirmacija partizana ne zavisi od ovog 16. oktobra, nego od onoga što će biti posle. Da li će se time ući u ozbiljniju promenu četničke matrice, dakle zakona koji je izjednačio dva pokreta, sudskih odluka o rehabilitaciji, spomenicima, imenima ulica, praznicima, onome što se uči u školi?
Bojim se da je ovo samo jednokratna promena prošlosti, onako, po potrebi. Ne zaboravite da je Medvedev bio ovde pre pet godina, da su mu napravili priredbu u Sava centru i da se posle opet ništa nije suštinski promenilo, kaže za Danas Dubravka Stojanović, profesorka na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, odgovarajući na pitanje da li Putinova poseta i prisustvo na paradi doprinosi reafirmaciji partizana.

Prema njenom mišljenju, partizani se „iz šešira izvlače za spoljnu, a četnici za unutrašnju upotrebu - spolja crveni, a unutra crni“.

„To je još jedan dokaz da je ovde stvarno sve moguće, a to je užasno politički opasno“, ističe Stojanovićeva.

Upitana da li to znači neki preokret u dvodecenijskoj zvaničnoj politici rehabilitacije četnika, sagovornica Danasa ističe da ne veruje da će to bilo šta promeniti u „dubinskom procesu rehabilitacije četnika, na kome je dugo i sistematski radila ova država“.

„Toga je donekle bilo i za vreme Miloševića, ali se on plašio da izgubi podršku JNA, koja je još uvek počivala na partizanskoj paradigmi. Tako da je pun zaokret napravljen tek posle 2000, odnosno demokratske vlasti su bile te koje su Srbiju identifikovale sa stranom koja je izgubila Drugi svetski rat. Plašim se da je proces rehabilitacije otišao predaleko, od zakona, sudskih rehabilitacija do serije na RTS. Tu je bitna suština, a suština je da je do rehabilitacije došlo zbog ideološke bliskosti naših vlasti sa idejama četničkog pokreta, koje su pre svega tradicionalističke, nacionalističke, antiliberalne, etnocentrične, antimoderne, patrijarhalne... Zato je ta identifikacija tako duboka“, smatra ona.

Na pitanje koliko su se tokom godina na vlasti SPS, DSS i DS iskreno odnosile prema rehabilitaciji četnika, a koliko se iskreno danas SNS odnosi prema partizanskoj tradiciji, Stojanovićeva navodi da oni samo zloupotrebljavaju prošlost i iz nje „vade trenutno ono što im zatreba i to je ono što je najskandaloznije, jer to su ključna pitanja vrednosti jednog društva s kojima se postupa tako bahato i tako olako“.

- A biti uz fašizam ili protiv njega, nije uopšte svejedno. Tačnije, na toj vrlo dubokoj razlici počiva današnji napredni svet. Mi se suviše često odlučujemo da mu ne pripadnemo - zaključuje Dubravka Stojanović.