SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
VINO
 
Kinesko tržište velika šansa za srpska vina
Autor/izvor: SEEbiz / Danas.rs
Datum objave: 20.02.2018. - 08:04:55
BEOGRAD - Sa proizvedenih 198 miliona litara vina u 2014. godini Srbija je bila na 19. mestu svetskih proizvođača vina i proizvodila je oko četiri puta više vina od Hrvatske i Makedonije, a u regionu samo je Mađarska bila ispred nas.

Međutim, to je ukupna proizvodnja, dok je proizvodnja vinarija registrovanih u vinskom registru daleko manja. U 2016. godini ova proizvodnja je iznosila oko 37,6 miliona litara vina i to skoro podjednako belih i crnih (i roze) vina. Ova industrija u Srbiji se oporavlja s obzirom da je 2009. proizvedeno (prema podacima iz Vinskog atlasa) 238 miliona litara da bi do 2012. godine to palo na svega 126 miliona litara. Nepovoljno je što se manji deo proizvodi u vinarijama, profesionalno, a još nepovoljnije je što u njihovoj proizvodnji dominiraju stona vina, dok su kvalitetna vina sa geografskim poreklom tek oko sedmine proizvodnje.

Na nizbrdici se nalazi i izvoz vina iz Srbije. Naime sa izvezenih 23,4 miliona litara 2012. godine količina ovog alkoholnog napitka je više nego prepolovljena na 9,8 miliona litara u 2016. godini.

Ubedljivo najveće tržište za srpska vina je Rusija u kojoj je završilo 4,4 miliona litara, a sledi ih Bosna i Hercegovina sa uvozenih 3,4 miliona litara iz Srbije. Zanimljivo je da srpski vinari najmanje izvoze na tržište Evropske unije. S druge strane, može se videti da cena našeg vina u izvozu raste. Dok je 2012. godine prodata relativno velika količina po niskoj ceni (0,87 dolara po litri), u 2016. godini prosečna cena litre vina koja ide preko granice je 1,41 dolar. I mada količinski tržište EU predstavlja manji segment nego rusko ili tržište CEFTA, tamo idu najkvalitetnija vina.

Dostignuta prodajna prosečna cena litre vina izvezenog u EU u 2016. godini prevazišla je 2,5 dolara. To i ne čudi s obzirom da je EU ubedljivo najveći proizvođač vina na svetu, a prve tri zemlje Italija, Španija i Francuska proizvode malo manje od polovine ukupne svetske proizvodnje. Ne treba ni pominjati da odatle dolaze najkvalitetnija (i najskuplja) vina pa za slab kvalitet nema mnogo mesta. Velika šansa i potencijal za domaće vinare moglo bi biti kinesko tržište na koje je u 2016. izvezeno 115.000 litara vina i to po prilično visokoj ceni od 4,4 dolara za litar. Inače uvoz Kine koja je i peti najveći proizvođač vina na svetu iznosi preko dve milijarde dolara.

Stručnjaci upravo ističu da Srbija ne može da se nosi sa konkurencijom obimom proizvodnje, ali može kvalitetom, te da je najbolji način probiti se na tržište vvisokokvalitetnim i naravno skupim vinima. Za ovo je potrebno promeniti strukturu proizvodnje i akcenat baciti na uzgojh visoko kvalitetnih sorti grožđa. Takođe, poslednjih godina na svetskom tržištu sve je popularnija egzotika-vina pravljena od autohtonih sorti grožđa.

Inače, prošle godine odjeknula je vest da je proizvodnja vina, prema podacima Međunarodne organizacije za vino, pala na najniži nivo u poslednjih 50 godina.
Kako su objasnili proizvodnja vina 2017. procenjuje se da je dostigla istorijski nizak nivo od 246,7 miliona hektolitara zbog lošeg grožđa i klimatskih promena u tri najveća prozvođača. U Italiji je proizvodnja opala za 23 odsto, Francuskoj za 19, a u Španiji za 15 odsto. Svet je godinu pre, u 2016, proizveo 268,8 miliona hektolitara vina. Zanimljivo je da su među retkim zemljama u kojima je proizvodnja povećana države iz našeg okruženja, Austrija, Rumunija i Mađarska.

Od velikih svetskih proizvođača na istom nivou proizvodnju su zadržali SAD i Južna Afrika.

Na našem tržištu, međutim, dominira prodaja domaćih vina koji čine dve trećine prodaje. Ali, problem je siromašno tržište što se ogleda u tome da se najveća količina vina 31 odsto prodaje u velikim prodavnicama, a najmanje u restoranima i hotelima (15 odsto) iako se tu postiže najviša cena. Osim domaćih, na našem tržištu značajno prisustvo imaju makedonska vina koja zauzimaju petinu tržišta, i crnogorska sa manje od sedam odsto tržišta.