DiWagner
SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
UMETNOST
 
Marina Abramović: U Londonu najradikalniji performans
Autor/izvor: SEEbiz / B92 / The Guardian
Datum objave: 15.05.2014. - 23:16:38
BEOGRAD - U Beogradu je publika nasrnula na nju; u New Yorku je dolazila u redovima i plakala. Šta će se desiti kada ovog leta Marina Abramović izvede svoj novi performans u Londonu, najradikalniji do sada?

Godine 1974. Marina Abramović je učinila prilično zastrašujuću stvar. Na izložbi u Beogradu poređala je na sto pred sobom 72 predmeta i pozvala publiku da iskoriste neke od njih na njoj. Bilo je tu raznoraznih stvari, poput ruža ili masilnovog ulja. Ali nisu svi objekti bili toliko bezazleni.

“Imala sam i pištolj sa mecima, draga. Bila sam spremna da umrem”, objašnjava Marina u razgovoru sa Emmom Broks za britanski "Guardian".

“Koliko sam samo sreće imala”, dodaje potom umetnica, dok sve vreme vazduh para njen engleski sa jakim slovenskim akcentom.

Ovoga juna, četiri decenije nakon tog performansa u Beogradu, Marina Abramović (67), koja je u međuvremenu postala jedna od najcenjenijih umetnica sveta, sprema svoj novi performans u galeriji “Serpentine” u Londonu. Biće to njen prvi originalni performans koji se premijerno izvodi u Velikoj Britaniji, a tamnošnji mediji već duže izveštavaju o dolasku “bake performansa”, kako Abramovićeva često zove samu sebe.

Njen poslednji performans, tromesečni rad “Umetnik je prisutan” u okivru velike retrospektive koju je priredio Muzej moderne umetnosti u Njujorku (MoMA), izazvao je burne reakcije. Fox news je pisao kako je to nekakvo delo “provokatorke poreklom iz Jugoslavije”, dok je kustos galerije “Whitney” nazvao Marinu jednom od najznačajnijih umetnica u drugoj polovini XX veka. A umetnica je “samo sedela”. I sedela. I sedela. I koliko god se čini, to nije bilo nimalo jednostavno, kako fizički, tako i psihički.

Za svoj novi performans u Londonu, od 11. juna do 25. avgusta, Abramovićeva ovih dana prolazi kroz naporne pripreme. Ovoga puta između nje i posetilaca neće biti stola koji ih deli. Zapravo, neće biti ničega, a posetioci će morati da odlože svoje stvari pre ulaska u galeriju. Njihova interakcija, neizvesna, napeta i emotivna, trajaće 512 sati. I upravo se tako zove njen novi performans - “512 sati”.

Svakog dana umetnica će biti u galeriji od 11. juna do 25. avgusta.

“Tu ćemo biti samo publika i ja, i ništa više”, objašnjava ona.

“Uklonila sam sve predmete. Ali susret… Nikada nisam radila ništa ovako radikalno. Ovo je najdalje što možemo da odemo kada su nematerijalne stvari u pitanju.”

Ono što je vuče napred, priznaje, jesu stvari koje ne voli. “Odmalena sam shvatila da mogu da učim samo iz onih stvari koje ne volim. Ako radite samo ono što volite, stalno ćete da radite jedno te isto sranje. Uvek se zaljubljujete u pogrešnog momka. Zato jer nema promene. Lako je raditi one stvari koje volite. Ali opet, stvar je u tome da kada ste uplašeni zbog nečega, suočite se sa tim, zgrabite ga. Postaćete bolji čovek.”

Uz to, ili baš zbog toga, Abramovićeva priznaje da platila veliku cenu.

“Mnogo je tu usamljenosti, draga. Ako si žena, skoro je nemoguće da razviješ normalnu vezu. Previše je tu stvari za bilo koga. Žena uvek mora da igra tu ulogu u kojoj je nežna i zavisi od nekoga. A ako nisi takva, onda ih fasciniraš, ali samo nakratko. Potom žele da te promene, da te slome. I na kraju te ostave. Tako da, bilo je tu mnogo usamljeničkih hotelskih soba, draga.”

Na pitanje da li je sada sa nekim u vezi, odlučno odgovara - "Ne".

“Naravno, sanjam i ja o tome da imam savršenog muškarca, onog koji neće želeti da me menja. Mada ja toliko nisam materjial za brak, to je strašno. Ali sanjam i o tome da imam ona nedeljna jutra, kada se budite i doručkujete i čitate novine sa nekim. Privatno sam veoma staromodna, dok u umetnosti nisam toliko. Ali verujem u pravu ljubav, možda će mi se desiti. Sada, ne, nema mesta za to. Ali život je bio dobar prema meni. Sa mnogo bola, ali to je OK.”

Njena nestaromodnost u umetnosti razlog je čestih kritika koje joj upućuju. Ali to je i jedan od razloga, kako navodi, zbog kojih je raskinula vezu sa Ulajem, njenim dugogodišnjim partnerom, kako u ljubavi tako i u umetnosti. Kritikuju je i da je postala previše ambiciozna, da previše vodi računa o zarađivanju novca i trošenju na dizajnersku odeću, iako je sve svoje radove posvećivala uništavanju materijalne dimenzije.

Ali ona se ne obazire mnogo na kritike.

“Mene kritikuje moja generacija, umetnici iz sedamdesetih, a ne postoji ništa tragičnije od umetnika iz sedmadesetih koji i danas rade iste stvari koje su radili sedamdesetih. Kritikuju me zbog toga što sam izbrisala granicu između mode i pop kulture. Juče sam se veoma razbesnela, jer je jedna gospođa izjavila kako ‘Marina nije ozbiljna umetnica, jer želi da bude na naslovnoj strani modnih časopisa’. Ili zbog toga što sam imala onaj trenutak sa Jay-Z-em. Još je rekla kako sam ja ubila performans kao umetnost. Ali ko uopšte piše ta pravila?”

Nakon svega toga, dodaje, obožava modu.

“Ko kaže da ako imam crveni karmin i nalakirane nokte ne mogu da budem dobra umetnica?”

Sve u svemu, kaže, rad koji je očekuje sa britanskom publikom posebno je težak.

“Britanci su veoma sarkastični. I veoma ih lako hvata dosada. Ne žele da budu uključeni u nešto što bi moglo da ih osramoti, da ih ismeje. A to je za mene veliki izazov.”

Ukoliko pogleda malo dalje u svom rasporedu, Marinu očekuje još jedan performans u galeriji “Sean Kelly” u New Yorku. Čuveni Guggenheim ponudio joj je da među muzejskim zidinama napravi veliku proslavu svog 70. rođendana.

“Ja sam zaista borac za umetnost. Kada radim ove stvari, onda ih radim onako kako mislim da je najbolje, a posle dođe druga Marina koja je veoma nežna i samo želi da jede sladoled.”

Ili, dodaje, moglo bi to ovako da se kaže: “Obožavam loše viceve. Obožavam da uživam u svemu. Ali onda dođe trenutak kada treba da radim i tada sve postaje pitanje života ili smrti.”