SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
TUŽAN ODLAZAK
 
Nebojša Glogovac, najbolji u svojoj generaciji
Autor/izvor: SEEbiz / Danas.rs
Datum objave: 09.02.2018. - 21:29:07
BEOGRAD - Poslednjih nekoliko dana pojedini mediji pisali su da je Glogovac primljen u Institut za onkologiju i da je njegovo zdravlje ozbiljno ugroženo, da bi zatim bio pušten na kućno lečenje. Nakon kratke borbe preminuo je u petak na pulmologiji Kliničkog centra Srbije.

Nebojša Glogovac važio je verovatno za najboljeg glumca sa prostora bivše Jugoslavije u svojoj generaciji, a vest o njegovoj smrti preneli su svi mediji širom regiona. Pohvale je dobijao i od publike i od kritike, a za brojne uloge na filmu i u pozorištu nagrađen je važnim priznanjima (poput Sterijine, Zlatne arene u Puli, Cara Konstantina i Gran prija u Nišu, Nagrade grada Beograda…).

Simke (Do koske), Mare (Sutra ujutru), Toma (Normalni ljudi), Kaja (Nebeska udica), Bogdan Bilogorac (Ubistvo s predumišljajem), Ivan (Hadersfild), Pandur (Munje), Živac (Kad porastem biću Kengur), Mladen (Klopka), Gavrilo (Žena sa slomljenim nosem)… samo su neke od uloga koje su obeležile srpsku kinematografiju poslednjih 20 godina.

„Mnogo glumaca napravilo je karijeru igrajući uvek sebe ili uvek istu ulogu. Lično, takve mi uloge nikada nisu bile inspirativne, čak ni kad sam počinjao. Možda i zato što me, dok se još pripremam, uvek raduje što ću kroz imaginarni lik pokušati da doživim tuđu sudbinu, da shvatim zašto je neko u određenim okolnostima doneo baš tu odluku, zbog čega je povukao upravo taj potez. Zašto, na primer, neki ljudi imaju strah od žena, a zašto oni drugi svakoj prilaze bez ustezanja i problema. Zašto? U čemu je fora? E, to mene zanima“, izjavio je u jednom intervjuu Glogovac.

Iako je šest godina išao u školu glume Mike Aleksića u Radio Beograd i imao prvu ulogu još 1987. u popularnoj seriji „Bolji život“ gde je tumačio školskog druga Slobodana Popadića, glumom je ozbiljno počeo da se bavi dosta kasnije. Posle srednje škole prvobitno je upisao studije psihologije na Filozofskom fakultetu. Nakon dve godine – tačnije 1990. predomislio se i upisao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti.

„Vuklo me je. Pokojni Milenko Zablaćanski me je nagovorio. Meni nije bilo toliko važno da upisujem akademiju i da se time bavim ceo život. Bilo mi je drago da se bavim time u amaterskom pozorištu. Prvo sam upisao psihologiju i studirao je dve godine. Međutim, kako smo radili predstave u amaterskom pozorištu u Pančevu, Milenko me je startovao i ajde, ajde, ajde, ohrabrio me je i spremio za prijemni. Sve je to bilo kao da sam navođen, a nisam bio baš ni svestan toga“, pričao je kasnije Glogovac.

Glumu je studirao u verovatno jednoj od najuspešnijih klasa profesora Vladimira Jevtovića. Pored njega bili su tu i Sergej Trifunović, Nataša Ninković, Nela Mihajlović, Vojin Ćetković, Boris Pingović.

Na pozorišnu scenu stupio je ulogom u predstavi „Velika pljačka“ u režiji Dejana Mijača, a potom zaigrao u predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta, čiji je član ubrzo postao. Posle Nika Đurova u „Lažnom caru Šćepanu Malom“, u JDP-u je odmah počeo da igra velike i važne uloge u nekim od najznačajnijih predstava ovog teatra, poput: „U potpalublju“, „Bure baruta“, „Molijer, još jedan život“, „Šine“, „Hadersfild“, „Sumnjivo lice“, „Metamorfoze“, „Razbijeni krčag“. Radio je sa najznačajnijim rediteljima sa ovih prostora – Dejanom Mijačem, Slobodanom Unkovskim, Egonom Savinom, Dušanom Jovanovićem, Aleksandrom Popovskim. Njegova poslednja uloga i poslednja odigrana predstava u Jugoslovenskom dramskom pozorištu bio je „Hamlet“, 13. decembra 2017.

Zanimljivo je da mu je uloga danskog kraljevića tokom studija bila daleka. Za njega je Šekspirova drama bila, kako je govorio, kao neki hit film koji se previše reklamira, i koji svi vole, pa baš zbog toga ne poželiš ni da ga pogledaš. Ipak, zahvaljujući konceptu reditelja Aleksandra Popovskog, od velikog „ne“ došao je do velikog „da“.

„Kada mi je ponuđena uloga, rekao sam da me ne zanimaju Hamletovi problemi, jer sam tokom sopstvenog životnog iskustva prošao njegovu dilemu. Uloga mi nije bila interesantna, jer nemam ništa sa tim razmaženim derištem. Međutim, Aleksandar Popovski i ja smo pričali o tome kako stalno proživljavamo iste muke iz veka u vek, iz generacije u generaciju, i rekao mi da ni njega ne zanima klinac koji ima probleme, nego čovek čiji se životni problemi ponavljaju, kao što se to dešava svima nama. To je bila dovoljno interesantna ideja da sam, moram da priznam, sa velikim poštovanjem i strahom, prihvatio ulogu“, govorio je glumac koji je takvog Hamleta igrao širom regiona.

Na filmu se pojavio sa naslovom „Vukovar, jedna priča“ Bore Draškovića, a svoju prvu glavnu ulogu odigrao je u „Ubistvu s predumišljajem“ reditelja Gorčina Stojanovića. Sledile su uloge u „Do koske“, „Munjama“, „Nebeskoj udici“, „Buretu baruta“, „Kad porastem biću Kengur“, „Sutra ujutro“, „Klopka“, „Krugovi“… Sarađivao sa Goranom Paskaljevićem, Ljubišom Samardžićem, Radivojem Andrićem, Olegom Novkovićem, Srdanom Golubovićem i mnogim drugim.

Granice Srbije je prešao zbog filma „Kenjac“ Antonija Nuića, a kasnije je igrao u serijama „Lud, zbunjen, normalan“ i „Stella“, da bi najveća glumačka priznanja dobio zahvaljujući filmu Rajka Grlića „Ustav Republike Hrvatske“. Zbog uloge profesora istorije, ustaše i transvestita, prošle godine je proglašen Evropskim glumcem godine na filmskom festivalu u Italiji, a dobio je i nagrade u Puli i Londonu, kao i Gran pri Filmskih susreta u Nišu.

Nikada nije pokušao da gradi karijeru u inostranstvu.

„Nemam ništa protiv toga, ali ponude koje su stizale, svodile su se na propagandu koja služi tome da se zapadna publika ubedi u to kako ovde i dalje žive divljaci“, rekao je glumac koji je odbio ponudu da zaigra u filmu Andželine Džoli jer „nije želeo da igra u priči u kojoj je samo jedan narod kriv“.
Na televiziji je igrao u serijama „Porodično blago“, „Moj rođak sa sela“, „Vratiće se rode“, „Vojna akademija“, „Ubice mog oca“, „Ravna gora“…

Jedna od njegovih poslednjih uloga, i to Vukana Nemanjića, bila je u TV seriji „Nemanjići – Rađanje kraljevine“, koja će uskoro početi da se emituje na RTS-u. Pored toga, ove godine bi trebalo da se pojave i filmovi „Južni vetar“ i „Zaspanka za vojnike“ u kojima je takođe igrao. Trebalo je da glumi glavnu ulogu u novom filmu Srdana Golubovića „Otac“.

Rođen je 30. avgusta 1969. u Trebinju, u porodici sveštenika Milovana i krojačice Milene Glogovac, koja se preselila u Opovo, a potom Pančevo. Imao je troje dece. Telegram saučešća njegovoj porodici uputio je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević. Komemorativni skup posvećen Nebojši Glogovcu biće održan u ponedeljak, 12. februara u 11 sati u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Opelo u crkvi Sv. Nikole na Novom groblju u Beogradu počinje u 14. Nebojša Glogovac biće sahranjen u Aleji zaslužnih građana.

„Znaš ti kako se postaje pravi šampion? Tako što izađeš na teren kad je najteže… i pobediš.“ Ovom čuvenom replikom iz filma „Nebeska udica“ poslednjih dana bodrili su Nebojšu Glogovca u borbi protiv teške bolesti i njegovi zvezdaši. Fudbalski i košarkaši klubovi Crvena zvezda oprostili su se od Glogovca, koji je bio verni navijač crveno-belih.

„Kao neskriveni navijač Crvene zvezde, Glogovac je učestvovao u više događaja u organizaciji kluba i pružao nesebičnu podršku. Zvezdina publika je uvek obožavala majstore, a Nebojša je bio jedan od njih. Otišao je u legendu, ali je ostao u srcima svih“, objavljeno je na zvaničnom sajtu Crvene zvezde. Svoju ljubav prema klubu Glogovac je preneo i na film. Pre svega u „Artiljeru“ Srđana Anđelića, ali i u filmu „Munje“ Radivoja Andrića odakle se pamti scena u kojoj opisuje gol Dušana Savića protiv Arsenala za prolaz dalje u UEFA kupu uz reči: „A u Londonu muuuk“.