SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
UNIŠTAVANJE
 
Zašto nestaju medonosne pčele?
Autor/izvor: SEEbiz / FoNeT
Datum objave: 06.06.2018. - 07:34:00
Zadnja izmjena: 06.06.2018. - 08:42:48
BEOGRAD - Čovek je najviše uticao na to da se poveća brojnost medonosnih pčela, ali je i krivac za njihovo nestajanje, izjavio je juče profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubiša Stanisavljević, na panel diskusiji „Kakav je (prirodni) ukus biznisa?" koja je održana u okviru manifestacije „Bioodrživi svet".

„Vrhunac razvoja i nestanka medonosnih pčela je u najrazvijenijim zemljama sveta", rekao je Stanisavljević navodeći da je prvi pad brojnosti društava medonosne pčele zabeležen najpre u Sjedinjenim Američkim Državama.

On je rekao da je fenomen nestajanja medonosnih pčela još prisutan, ali se tačno ne zna koji su uzročnici, a sumnja se da su neki od njih globalno zagrevanje i upotreba pesticida u proizvodnji nekih kultura, kao što su suncokret i uljana repica.

Član Udruženja pčelara Leskovac Vladimir Savanović rekao je da su primetili da je u periodu „kada se tretiralo žito došlo do opadanja snage društava".

„Nisu to preveliki gubici", rekao je Savanović, ali je dodao da je na to uticao ljudski faktor.

Manifestacija „Bioodrživi svet" održana je u Domu omladine povodom obeležavanju Svetskog dana životne sredine. Događaj je regionalnog karaktera i istovremeno se odvija u Beogradu, Subotici i Sarajevu.

U partnerstvu sa Centrom za unapređenje životne sredine Green Fest i Domom omladine ovaj događaj je u Beogradu organizovao GIZ.

U okviru manifestacije „Bioodrživi svet" ispred sale Amerikana na „Zelenom trgu" bila je postavljena interaktivna izložba.

Predstavnica Udruženja građana Ama – Centar za negu čoveka i prirode koje koordinira Baštalištem Katarina Milenković rekla je da se bave hranom koja je dobra i za konzumente, ali i za proizvođače i za prirodu.

Ona je rekla da je ovo Udruženje osnovalo i koordinira prvom baštenskom zajednicom, odnosno zajedničkom gradskom baštom Baštalište koja ima 22 male parcele na kojima Beograđani proizvođe povrće po principima organske poljoprivrede za sopstvene potrebe.

Prema njenim rečima, gradske bašte su male oaze u kojima mogu da žive pčele, da se razvija biodiverzitet, i one značajno doprinose smanjenju uticaja klimatskih promena u svetu.

Milenković je rekla da je nedavno rađeno istraživanje na Šumarskom fakultetu u Beogradu u okviru koga su studenti ispitivali građane beogradskih opština Rakovice, Palilule i Novog Beograda i došli do zaključka da je više od 60 odsto građana zainteresovanao za koncept baštenskih zajednica.

„Nešto manji broj bi se aktivno uključio ukoliko bi se Grad Beograd odlučio za razvoj ovakvog koncepta u našem gradu", rekla je Milenković.

Predstavnica Otvorenog regionalnog fonda za jugoistočnu Evropu – Projekat biodiverzitet (GIZ-ORF BD) Kristina Kujundžić rekla je da je ideja bila da bar jedan dan skrenu pažnju na to da životna sredina daje resurse koje čovek koristi, ali se oni i troše.

„Ukoliko ne budemo na vreme razmišljali i na održiv način koristili te resurse oni će trajati mnogo kraće nego što je bilo koja prognoza predviđala", rekla je Kujundžić.